PREGLED PRIČE

Prvobitni plan nije u potpunosti ostvaren jer nismo uspele da nabavimo kontejner za odlaganje stvari. Organizovale smo bazar da bismo skupile novac za pravljenje kontejnera, ali prikupljeni novac nije bio dovoljan za ostvarenje prvobitne ideje. Zbog toga smo pronašle alternativno rešenje – očistile smo nekadašnju školsku prodavnicu i preuredile je. Ona će služiti kao skladište (za garderobu koja će se prosleđivati Crvenom krstu i sličnim organizacijama, a koju će ljudi donositi) i kao prodavnica sitnica (slika, ukrasa, igračaka, knjiga). Na taj način smo ostvarile svoju zamisao – omogućile smo da predmeti koji nekome više nisu potrebni dobiju novu namenu i budu od koristi drugima. Zanimljivo je da je i sama školska prodavnica, koju smo odabrale kao alternativno rešenje, dobila novu namenu. Prostor koji godinama nije korišćen ponovo je oživeo i postao mesto koje povezuje ljude i pomaže zajednici. Na taj način i sama prodavnica postala je primer ideje koju naš projekat promoviše – da ono što izgleda kao višak, što je izgubilo svoju prvobitnu svrhu ili je dugo bilo zapušteno, može dobiti novu šansu i ponovo postati vredno i korisno drugima.

Uticaj projekta primetio se već od samog početka kada smo počele da govorimo o problemu neurednog prostora i ideji koja stoji iza našeg rešenja. Naši sagovornici (nastavnici, roditelji, drugi učenici, meštani sela) veoma su lepo reagovali na ideju i rekli su da žele da se priključe doniranjem svojih stvari. Lepljenje plakata po Vojski, Radošinu, Mačevcu i Bresju, selima iz kojih su naši učenici, pomoglo je da informišemo veći broj ljudi i da ih podstaknemo da razmisle o značaju urednog prostora, ponovne upotrebe stvari i pomaganja drugima. Projekat je doprineo podizanju svesti o tome da višak predmeta ne mora da bude otpad, već može postati koristan onima kojima je potreban. Već nakon prve donacije, jedna učenica je našla razglednice starog Svilajnca koje su joj se veoma dopale i kupila ih, što nam je odmah pokazalo da stvari koje nekome više nisu potrebne mogu dobiti novu vrednost i pronaći novog vlasnika.

151

Uglavnom su hvalili ideju i pitali da li mogu nešto da donesu. – Svaka čast za ideju! – Imam i ja svašta kod kuće, doneću. Značilo nam je da čujemo i jedno i drugo, jer jedno govori o tome da ljudi prepoznaju našu ideju kao korisnu, a drugo da žele da nam se priključe i tako omoguće projektu da živi.

Pre svega je problem bio što nismo imale dovoljno vremena za sastanke jer u našoj školi ne postoji mogućnost ostajanja u školi nakon časova (autobus nas čeka da nas odveze do sela u kom živimo). Taj izazov smo prevazišle koristeći viber grupu za razgovor, deljenje ideja ili dogovaranje o sledećim koracima. Najveći izazov je bio što nismo uspele da prikupimo dovoljno novca za kontejner. Umesto da odustanemo, prilagodile smo se novonastaloj situaciji i pronašle rešenje koje nam je sve vreme bilo nadohvat ruke – nekadašnju školsku prodavnicu, koja se nalazi u hodniku naše škole. Očistile smo i preuredile ovaj prostor i prilagodile ga novoj nameni.

0-7 dana

Prvo smo delile priču sa pojedincima (govorile roditeljima, pozivale školske drugare i drugarice da se priključe, pričale sa nastavnicima jer bi nas pitali čime se bavimo kad bi videli da smo nečim zauzeti), zatim smo prezentovale projekat na roditeljskim sastancima, a onda izradile plakat koji smo zalepile na 20-ak različitih mesta u selima Vojska, Radošin, Mačevac i Bresje (Dom kulture, apoteka u Domu zdravlja, izlozi nekoliko prodavnica i poljoprivrednih apoteka, mesne kancelarije, Udruženje "Mladi zajedno"). Ljudi se raduju što mogu da doniraju svoje stvari, jer mnogi kod kuće čuvaju predmete koji im više nisu potrebni, ali im je žao da ih bace jer su i dalje funkcionalni i na to su potrošili određeni iznos novca. Ujedno osećaju zadovoljstvo i ponos kada mogu da doprinesu dobrobiti zajednice i pomognu drugima.

Više od 100 ljudi

Ovo je mnogo više od priče o sređivanju neuredne sobe. Projekat nas je naučio da ono što nama više nije potrebno može postati dragoceno nekome drugom i da stvari, prostori, pa čak i ideje, mogu dobiti novu šansu kada im je pružimo. Očekujemo da uticaj projekta bude sve veći kako bude vreme prolazilo, jer uređenje prodavnice ne doživljavamo kao završetak projekta, već kao njegov početak. Svake školske godine Učenički parlament će biti zadužen za sve u vezi sa projektom, jer tako on može da nastavi da traje i kada začetnice ove ideje završe školu. Na taj način projekat neće zavisiti od jedne generacije učenika, već će moći da se razvija i traje dugi niz godina. To znači da bi tokom školske godine, učenici bili zaduženi za preuzimanje donacija, a tokom raspusta, to bi radili pomoćni radnici. Posebno nas raduje što su pojedini meštani i učenici već izrazili želju da donesu stvari, a već su pristigle i prve donacije. To nam pokazuje da projekat ima potencijal da nastavi da raste i nakon završetka ove školske godine.